Himera slikarke i pesnikinje Milene Pavlović Barili (1909-1945) ponovo otkriva ovu umeticu, srpkinja po majci, po ocu italijanske krvi, kao ličnost bez presedana u našoj istoriji moderne umetnosti, o kojoj odocnelo spoznajemo nepoznate detalje i kao otkrovenje, kao postnadrealistički psalam, sagledavamo njena dela iz novog ugla, pod drugom svetlošću.
Opsenar spiritualne melanholije, arhitekta sna i sanjarenja, koja je kao akrobata, u svom slikarstvu, svekolikog kratkog života (samo 36 godina), hodala po napregnutoj niti snovđenja, ovom izložbem otvara još neke nama dosad nepoznate predele svog autentičnog bajkolikog sveta. Povodom Milenine izložbe na Jelisejskim poljima, kako je zabeležilo Vreme 16. aprila 1938. godine, upućen je izazov kritičarima da učestvuju u formiranju slikarskog pravca gđe Barili. NJena senzacoionalna pojava pred pariškom publikom podstakla je polemiku i pridobila Bretonovu, Koktoovu, De Kirikovu, Lotovu, naklonost, a Pol Valeri je pred slikom Devojka sa lepezom stajao čitav sat. Ali, slikarski pravac gđe Barili ni do danas nije formiran.
Teorijski i krititički zapisi svedoče svaku životopisnu pojedinost Brilijeve. Ali, kao i kod svakog velikog i autentičnog, samosvojnog, umetnika spirala otkrivanja kreće se u obrnutom smeru: ka sve većim nepoznanicama. Preobražavana je u brojnim uticajima, školama. Završila je Kraljevsku umetničku školu u Beogradu. Zaodenuta je kulturnim kalidoskopom Minhena, Madrida, Londona , Pariza, Njujorka, drevnog Rima, paletom Venecije i Firence. Nadahnjivana je vizantijskim plavetnilom i krilatim glasnicima. Renesansna poezija Botičelija i Đorđonea, u putenim venerama i madonama, došla je do izražaja, kako Protić primećuje, narkotična poezija setne, ženske strane njenog tela. Ekspresionistički portreti bližnjih bili su slikarkin omaž akademijama i profesorima. Nadrealističkim, bretonovskim jezikom ona će kazivati ...usred zvezdane jeze… kad ... vidi samo snove... Umesto citata i kopiranja, Barilijeva je opsednuti poet slikarstva. Otuda, njeni stihovi su ključ, svojevrsna oniristička šifra Enigmatskih kompozicija , kao što su u obrnutom smeru očitovanja, njene slike osnova pesničke enigme.
U stvaralaštvu Barilijeve nema kalupa, stereotipa, šab-lona, klišetiranih i već izanđalih stilskih šema evropskog modernizma na zalasku.
Originalna i samosvojna, Barili je mag, pesnik protivrečnosti, suprotnosti, sinkretizma. Kao što stihovima kazuje: ... na kutku oblaka / spava nejasna tuga - slikarka intuitivno naglašava da njene međe likovnosti nalaze jedino uporište u basmama, mitovima i homoljskim predanjima usred Pariza, Njujorka, Vašingtona, kalifornije, Londona, Rima.
Njen senzibilni duhovni nemir i večiti izazov oseća se u čitavoj atmosferi postavke izložbe. Ponajpre, ponajviše, u bronzanom odlivku, slikarkinih ruku svakako najupečatljivijem autentičnom fragmentu. Intimnom porodičnom i dokumentarnom fotografijom, ličnom slikarkinom toaletom, garderobom, odeždama, haljinama, ćipkanim velurima, kao njenom stilu života odzvanja metafizička rapsodija jave i sna.
Za Milenu su govorili da je graciozna i lepša od svojih slika. Nije bez dubokog rzloga slikarka otkrivala poetsko snoviđenje u samoposmatranju, introspekciji. Svevidela je vlastiti lik, stasitost,čulnu, uzvišenu ženstvenu lepotu, posebno u ciklusu njenih predivnih reklamnih kreacija za velike modne magazine, poznate parfeme i firme: Vog, Tekstron vog, Harpers bazar, magazin Herst, Taun i kantri. Zračila je harizmatičnom lepotom i lako osvajala visoke aristokratske krugove. Na javnoj sceni dominira njena intelektualna opsena. U privatnom životu, krhkog zdravlja, kontemplativna, zamišljena nad večitim temama života i smrti.
Milena je oslikavala kreaciju vlastitih telesnih draži, ali i morfologiju osamljene meditativnosti i unutarnjeg duhovnog rascepa. Stoga, izloženi lični predmeti i eksponati mogu se posmatrati i kao elelmti za bliže i jasnije tumačenje njenih slikovnih, simboličkih alegorija.
Akvarelski lazuri, osećajni, lirični transparentni slivovi boje, u ciklusu Enigmatskih i Fantastičnih kompozicija, svedene na dvodimenzionalnu ravan, rezultat su slikarskog postupka koji je primenjivala u radu na radovima za ugledne modne magazine. U jednom momentu poistovećeno je ilustratorsko i slikarsko umeće.
Milenino imaginarno plastičko pesništvo je metaforično, prebogato zna čenjima i porukama. Kada postnadrealistički reinterpretira Bretona i De kirikoa, Botičelija, Đorđonea, kada ostrašćene autoportrete oslikava s izazovnim telom nimfi, i venera, u njenom slavljenju antičke mitologoije, slikarkino delo je svojevrsna poruka. Po legendi, Dodonska zvona na hrastovima, u Zevsovom proročštu, u Epiru, kada su odzvanjala služila su za proricanje. Tu proročansku zvonjavu kao da neprestano slušamo kroz Milenine melanholične slike.
Politika, 26. 11. 1999
No comments:
Post a Comment